SLO | ENG | DE | HR | SRB | BG | HU Naslovna | Obrazovanje | Kontakt | O nama  
 
Naton Serbia
  Novosti na področju dela in prostih delovnih mest   Novosti na področju dela in prostih delovnih mest   Novosti na področju dela in prostih delovnih mest   Novosti na področju dela in prostih delovnih mest   Novosti na področju dela in prostih delovnih mest  
 
   
Naton HR > Kandidati za posao > Novosti

MOBING – SINDROM KUVANE ŽABE

Mobing obično počinje svakodnevnim konfliktima, koji polako prerastaju u psihološki teror, a zatim dovode i do isključenja sa radnog mesta. I kao što žaba koju stavite u hladnu vodu pa uključite ringlu i ne oseti kad se skuvala, tako i zlostavljana osoba na poslu vremenom postane ozbiljan kandidat za lekarsku pomoć.

Kako prepoznati da li je reč o pravom mobingu ili samo o sporadičnim ispadima osoba kojima se ne može pripisati termin "poslovna kultura"?

Faze mobinga

Italijanski naučnik Harald Ege precizno definiše faze kroz koje prolazi mobing:

  • Faza ključnog događaja – prvo se bira žrtva i prema njoj usmerava konflikt. Povod može da bude banalan i često se zaboravi, ali agresivnost prema izabranoj osobi traje. U ovoj fazi, osoba prema kojoj je usmerena agresija još sebe ne prepoznaje kao žrtvu mobinga.
  • Faza ciljanog početka mobinga – počinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se neprijatno oseća. Najčešće joj se prigovara zbog kvaliteta rada, pretrpava se poslovima u obimu koji ne može da postigne ili joj se, naprotiv, uskraćuju radni zadaci kako bi joj se dalo do znanja da je nepotrebna i beskorisna. Česti su verbalni napadi, ogovaranja i ponižavanje ličnosti. Žrtva prepoznaje da se negativne aktivnosti usmeravaju ka njoj. Javljaju se prvi psihosomatski simptomi, uglavnom u vidu nesanice i ponovnog preživljavanja nemilih događaja. U ovoj fazi, žrtva često od terora beži na bolovanje, gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom.

  • Faza "žrtveni jarac" – ciljana osoba postaje dežurni krivac za sve greške i propuste u kolektivu, jer se moberu često u maltretiranju priključuju i drugi zaposleni, uglavnom oni koji očekuju neku protivuslugu od mobera ili priželjkuju radno mesto žrtve. Krajnji cilj je naterati žrtvu da napusti posao.

  • Faza borbe za opstanak – osoba se preopterećuje poslom, hoće da dokaže da je kompetentna, da može i da ume da ostvari zadatke koji se postavljaju na njenom radnom mestu. Ovi pojačani napori, koji prevazilaze njene kapacitete, dovode je do hroničnog umora i svih posledica koje on izaziva.

  • Faza razvijenog mobinga – dugotrajni teror pogoršava psihičko i fizičko stanje žrtve. U ovoj fazi, ona je već potpuno isključena iz radne sredine, beži tražeći novi posao ili beži u prevremenu penziju. Kad obole od hroničnih bolesti i poremećaja, dešava se čak da žrtve pronalaze "izlaz" u ubistvu mobera ili u samoubistvu.

Ko su obično moberi, a ko žrtve?

Moberi – zlostavljači su obično osobe sa nedostatkom empatije, narcisoidne ličnosti koje nemaju razumevanja za ljudi oko sebe. Krivicu prenose na druge, često su paranoidne i smatraju da su one žrtve mobinga. Te osobe prenose na druge svoje unutrašnje konflikte, što im pomaže da ublaže osećaj manje vrednosti, odnosno da se osećaju vrednijim na račun drugoga.

Tipične žrtve su odgovorni i vredni zaposleni, često i oni koji odskaču po svojim kvalitetima od ostalih, a mobing uglavnom počinje kada zatraže priznanje za svoj rad. Karakteristične žrtve mobinga su: zaposleni koji su uočili i prijavili nepravilnosti u radu, invalidi sa raznim stepenima i oblicima telesne invalidnosti, mladi odnosno tek zaposleni radnici i radnici pred penzijom, radnici koji traže bolje uslove rada ili više samostalnosti u radu, radnici koji nakon dugogodišnjeg besprekornog rada traže unapređenje ili povećanje plate, zaposleni koji predstavljaju višak radne snage, pripadnici manjinskih ili različitih religijskih grupa, zaposleni drugačijeg etničkog porekla, zaposleni različitog pola  (žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena), zaposleni različite seksualne orijentacije, izrazito kreativne ličnosti, ekscentrici, bolesne osobe. Posebno su na udaru najnoviji radnici, koji su se poslednji zaposlili u preduzeću: grupa već zaposlenih obično kreće sa omalovažavanjem, izolacijom i mobingom novozaposlenog, zbog straha od potencijalne konkurencije.

Istraživanja su pokazala da je mobing uglavnom prisutan u organizacijama u kojima je proces rada loše organizovan, menadžment nedovoljno zainteresovan za sudbinu zaposlenih, organizaciona kultura opterećena brojnim slabostima, selekcija kandidata prilikom zapošljavanja neodgovarajuća, delegiranje zadataka po radnim mestima neprimereno, odnosno kada se toleriše nezakonito i neetičko ponašanje, kada posao nije dovoljno transparentan, kada je radni ambijent izrazito stresan, kao i tamo gde se neadekvatno upravlja konfliktnim situacijama.

 

Lela Saković

Konsultant za poslovnu komunikaciju Open It d.o.o. Beograd
Saradnik ECPD Univerziteta Ujedinjenih Nacija

Ukazali su nam poverenje:
 
 
Naton Serbia   Copyright © 2008-2016 Naton d.o.o.,
sva prava zadržana
 
Naton HR Slovenia | Naton HR Global | Naton HR Germany | Naton HR Croatia | Naton HR Serbia
Naton HR Bulgaria | Naton HR Hungary